subota, 7. veljače 2015.
Granice lovišta L.D.H.M. Čektalo Sapna
Za lovište H.M. Čektalo Sapna nisu karakteristika prirodne granice(rijeke,potoci) nego su to u najvećem dijelu administrativne granice Općine Sapna koje su rezultat Dejtonskog mirovnog sporazuma, i iste su u Odluci Općinskog vijeća Općine Sapna broj: 01-02-457/01 od 03.05.2001. godine.Sa sjeverne granice počev od naselja Laze kote 675 prema istoku do Džamijskog puta i kote 625
nadalje južno prema naselju Vasiljevići,dalje pored rijeke Tavne i kote 508,dalje južno prema Ravnim njivama i naselju Gavrići prema Kovačevićima, kotom 400 prema naselju Hanđelići,kotom
300 prema Vrloj Strani,dalje granica južno ispod naselja Zaseok, pa kotom 400 prema Tijanićima. Granica od te tačke kreće sjevernozapadno prema naselju Muhamedbegovići prema naselju Durakovići predko Đedovca odnosno Pasijih grobova spušta se u rijeku Munjaču pored naseljenog mjesta Grabovci
. Odatle se granica prostire prema Rešetarskom potoku prema izvoru Stublić pa se penje na kotu 800 prema koti 878. Dalje granica mijenja pravac sjeverno prema Maloj Jelici do Stolica na kotu 916. Dalje sjevernoistočno prema Završju
, Romanima, Prelovinama,Obršinama gdje prelazi jezera Sniježnica i spaja sa kotom 625 prema koti 675
. Granice lovišta nisu obilježene na terenu, te stoga jedan od zadataka u uređajnom perodu mora biti obilježavanje granica lovišta u skladu sa Zakonom o lovstvu ( član 21 Zakon o lovstvu, Sl.novine FBiH br.63/06).Neznam koliko sam uspio objasniti granice lovišta pokušao sam na najbolji način objasniti nadam se da sam uspio u tome evo otprilike kako bi ta karta izgledala:
Lovačko društvo"HMČ"Sapna
Lovstvo ima veliki značaj i sve veće je interesovanje za lovstvom.Lovstvo zato može imati veliki privredni značaj za BIH.
Bosna i Hercegovina je prošla kroz razne teške periode,što je sve uticalo na lovstvo.Divljač se sistematski uništavala.Ni danas nažalost nije mnogo bolje.Najviše je učinjeno na obnovi infrastrukture u lovištima dok se na zaštiti divljači i staništima za istu malo šta čini.Današnja situacija iziskuje veća zalaganja odnosno ulaganja na osiromašeni fond divljači.Moj prioritet ovim izlaganjem ja da vas malo bolje upoznam sa mojim L.D. koje djeluje na području Općine Sapna.
Lovište koje danas pripada teritorijalno Općini Sapna i kojom gazduje U.G.LD"HMČ"Sapna pripadalo je Općini Zvornik- kojim ja gazdovalo LD.Mlađevac-Zvornik.
Dejtonskim sporazumom dio teritorije koji je administrativno pripadao Općini Zvornik pripao je Federaciji Bosne i Hercegovine i formira se nova Općina Sapna sa sjedištem u Sapni gdje je i formirano LD.HMČ koje je 14.10.1994 god .Rješenjem Višeg Suda u Tuzli upisano u sudski registar pod današnjim nazivom i svoj rad je nastavilo i u najtežim razaranjima. Usljed ratni dejstava na ovom području u kome su mnogi lovci dali svoje živote. ,Tako je i LD.izgubilo velikog prijatelja i zaljubljenika u lov patrijotu i borca koji je dao i svoj život za odbranu cjelovite i jedinstvene države BiH Husić Mustafa zvani Čektalo po kome i danas LD nosi ime.
U LD djeluje 13 grupa :
1.Sapna 1
2.Sapna 2
3.Vitinica 1
4.Vitinica 2
5.Nezuk 1
6.Nezuk 2
7.Zaseok
8.Međeđa
9.Goduš
10.Šarci
11.Kobilići
12.Kraljevići
13.Šetići-Vitinica3
Svaka grupa ima svog predstavnika u LD.
Na ovom području je velika zastupljenost šumskog zemljišta što ukazuje na povoljne stanišne uslove za visoku divljač.Takođe stanišni uslovi odgovaraju i za nisku divljač.U lovištu "HMČ"Sapna borave sve vrste divljači koje su karakteristične za ovo podneblje,sve vrste divljači u lovištu su autohtone.
U lovištu "HMČ"Sapna preovladavaju površine pod šumom i šumskim zemljištem sa skoro 53% a ostala zemljišta zauzimaju površinu od 47% od ukupne površine općine.
Ukupna površina lovišta 12.199,10 ha
od toga:
Lovna površina 9.296,19 ha
Nelovna površina 1.606,91 ha
Minirano 1.296,00 ha
Struktura povrsine lovišta
-visoke šume 4.319,00 ha
-izdaničke šume.1.883,47 ha
-šibljci i goleti. 227,00 ha
-livade i pašnjaci. 731.40 ha
-oranice i voćnjaci 3.432.02 ha
Bosna i Hercegovina je prošla kroz razne teške periode,što je sve uticalo na lovstvo.Divljač se sistematski uništavala.Ni danas nažalost nije mnogo bolje.Najviše je učinjeno na obnovi infrastrukture u lovištima dok se na zaštiti divljači i staništima za istu malo šta čini.Današnja situacija iziskuje veća zalaganja odnosno ulaganja na osiromašeni fond divljači.Moj prioritet ovim izlaganjem ja da vas malo bolje upoznam sa mojim L.D. koje djeluje na području Općine Sapna.
Lovište koje danas pripada teritorijalno Općini Sapna i kojom gazduje U.G.LD"HMČ"Sapna pripadalo je Općini Zvornik- kojim ja gazdovalo LD.Mlađevac-Zvornik.
Dejtonskim sporazumom dio teritorije koji je administrativno pripadao Općini Zvornik pripao je Federaciji Bosne i Hercegovine i formira se nova Općina Sapna sa sjedištem u Sapni gdje je i formirano LD.HMČ koje je 14.10.1994 god .Rješenjem Višeg Suda u Tuzli upisano u sudski registar pod današnjim nazivom i svoj rad je nastavilo i u najtežim razaranjima. Usljed ratni dejstava na ovom području u kome su mnogi lovci dali svoje živote. ,Tako je i LD.izgubilo velikog prijatelja i zaljubljenika u lov patrijotu i borca koji je dao i svoj život za odbranu cjelovite i jedinstvene države BiH Husić Mustafa zvani Čektalo po kome i danas LD nosi ime.
U LD djeluje 13 grupa :
1.Sapna 1
2.Sapna 2
3.Vitinica 1
4.Vitinica 2
5.Nezuk 1
6.Nezuk 2
7.Zaseok
8.Međeđa
9.Goduš
10.Šarci
11.Kobilići
12.Kraljevići
13.Šetići-Vitinica3
Svaka grupa ima svog predstavnika u LD.
Na ovom području je velika zastupljenost šumskog zemljišta što ukazuje na povoljne stanišne uslove za visoku divljač.Takođe stanišni uslovi odgovaraju i za nisku divljač.U lovištu "HMČ"Sapna borave sve vrste divljači koje su karakteristične za ovo podneblje,sve vrste divljači u lovištu su autohtone.
U lovištu "HMČ"Sapna preovladavaju površine pod šumom i šumskim zemljištem sa skoro 53% a ostala zemljišta zauzimaju površinu od 47% od ukupne površine općine.
Ukupna površina lovišta 12.199,10 ha
od toga:
Lovna površina 9.296,19 ha
Nelovna površina 1.606,91 ha
Minirano 1.296,00 ha
Struktura povrsine lovišta
-visoke šume 4.319,00 ha
-izdaničke šume.1.883,47 ha
-šibljci i goleti. 227,00 ha
-livade i pašnjaci. 731.40 ha
-oranice i voćnjaci 3.432.02 ha
petak, 6. veljače 2015.
Lov na crnu divljač
Oduvek je lov na divlju svinju bio nešto izuzetno i izazovno, pa i
danas, kad je ona znatno rasprostranjena u brojnim lovištima na našim
prostorima.
Zato i sve više lovaca pokazuje interes da lovi ovu atraktivnu vrstu divljači, čije se brojno stanje iz godine u godinu povećava.
Tome, pored ostalog, doprinosi i to što je divlja svinja "svaštojed" i ima širok radijus kretanja, u potrazi za hranom. Uz sve to, ima i dobre instinkte samoočuvanja, pa je za njen lov potrebno i dobro iskustvo.
Ukoliko lovac želi da bude uspešan, neophodno je i da dobro poznaje ponašanje divljih svinja i njihove navike.
Ona spada u izuzetno inteligentne, oprezne i lukave životinje koje, zahvaljujući dobro razvijenim čulima njuha i sluha, lako otkrivaju opasnost što je njihova prednost u odnosu na lovca.
Visoke čeke
Jedan od načina da se odstreli divlja svinja je lov čekanjem, koji je veoma uzbudljiv. Reč je o lovu sa visokih čeka koji se naročito praktikuje tokom letnjih meseci. U odnosu na čekanje sa zemlje, daje određene prednosti lovcima - pre svega, omogućuje dobru preglednost terena.
Divljim svinjama daleko je teže da osete lovca. Uz to, ovaj način lova je bezbedniji i po same lovce, jer su poznati brojni slučajevi težih ranjavanja i pogibija lovaca prilikom čekanja divljih svinja na zemlji. Da bi se izbegli nesrećni slučajevi, važno je sprovođenje neophodnih mera bezbednosti i pravila ponašanja svih učesnika lova. Lovac ne sme da puca dok nije siguran u šta gađa, i ne sme da ugrozi nečiju bezbednost.
Za uspešan lov divljih svinja čekanjem neophodan je niz određenih preduslova. Pre početka lova, lovci moraju da obiđu teren i da čitanjem tragova utvrde mesta koja ova vrsta divljači najčešće posećuje.
Tu treba i da postave mesta za doček. Visoke ili prenosive čeke treba da budu postavljene na najboljim mestima, odnosno onim koja divlje svinje posećuju radi ishrane, zatim u blizini kaljužišta i glavnih staza divljači.
Pravo vreme
Divlje svinje izlaze u sumrak i svitanje, a veoma uspešno mogu da se love i u noćima sa jakom mesečinom, jer su tada tokom cele noći aktivne. Zato su svetle noći, pri punoj mesečini i bez vetra, najpogodnije za lov čekanjem.
Lovci najveće šanse za odstrel imaju u večernjim satima, kad je aktivnost divljih svinja izraženija, odnosno kad kreću u potragu za hranom. Lov može da bude izuzetno uspešan i u ranim jurarnjim satima, kad se crna divljač vraća u šumske i ritske komplekse, gde se tokom dana odmara.
Lovac koji lovi ovim načinom lova, mora da bude potpuno miran i tih na čeki, jer i najmanja greška, neznanje ili nepažnja mogu da ga odaju i tako upropaste lov. I dolazak na čeku mora da bude pravovremen i tih, uz vođenje računa da se ne preseku staze kojima se očekuje dolazak divljači. Poželjno je i da se dođe uz vetar.
Od velikog je značaja i da čeka bude udobna, da se ne klima i ne škripi. U blizini čeke lovac ne treba ni da obavlja fiziološke potrebe. Podrazumeva se da pre polaska u takav lov ne upotrebljava parfeme i da u okolini čeke ne baca opuške cigareta.
Mere opreza
Pošto divlja svinja izuzetno vodi računa o sopstvenoj bezbednosti, lovcu nije lako da je nadmudri. To se prvenstveno odnosi na zrele veprove, tzv. samce, koji žive usamljeno, i u najgušćim i najnepristupačnijim delovima lovišta.
Njihova životna aktivnost odvija se pod okriljem noći, a staze kojima prolaze uvek vode kroz najveće gustiše. Mesta prelaza uglavnom su kratka, a veprovi, pre nego što izađu na njih, uvek zastanu na ivici gustiša gde, koristeći čula sluha i njuha, proveravaju da li je prelazak bezbedan.
Ukoliko se nalaze u blizini krda, uglavnom izlaze poslednji, tako da ih je veoma teško odstreliti. Imajući u vidu činjenicu, da se divljač pojavi i posle nekoliko sati upornog čekanja, od lovca se očekuje velika doza strpljenja i upornosti.
Iskusniji lovci znaju da precizni pogoci u predelu glave, vrata i kičme momentalno obaraju divljač na mestu nastrela, koja "pada u vatri". Međutim, često se dešava da divljač bude samo ranjena, tako da je neophodno da se krene u potragu za njom.
Pre toga neophodno je da lovac, odmah posle pucnja, prati i pokuša da odredi pravac u kom se divljač uputila. Neophodno je i da obeleži mesto nastrela i pokuša da pronađe tragove krvi, dlake ili tkiva ranjene svinje. Pri tom, treba imati u vidu da ranjena divlja svinja (naročito vepar), može da bude veoma agresivna i da predstavlja veliku opasnost po lovca.
Upravo zato, od velikog je značaja da lovac u potragu nikada ne ide sam, bez iskusnih kolega i lovačkih pasa obučenih za rad na krvnom tragu. Činjenica je da bez dobro obučenog lovačkog psa-krvoslednika potraga može da bude naporna, neizvesna i često bez rezultata, jer je teško pronaći renjenu ili već uginulu divljač. Treba imati na umu da svaka ranjena i nepronađena krupna divljač predstavlja veliku štetu i gubitak, ne samo za lovište, nego i za lovca.
Zato je i poželjno da korisnik lovišta ima dobro obučene i iskusne lovačke pse-krvoslednike. A što se potrage tiče, ona treba da bude lagana i oprezna. Čim se pronađe ranjena divljač, u pogodnom trenutku neophodno je uputiti hitac samilosti, i to sa bezbedne distance.
Zato i sve više lovaca pokazuje interes da lovi ovu atraktivnu vrstu divljači, čije se brojno stanje iz godine u godinu povećava.
Tome, pored ostalog, doprinosi i to što je divlja svinja "svaštojed" i ima širok radijus kretanja, u potrazi za hranom. Uz sve to, ima i dobre instinkte samoočuvanja, pa je za njen lov potrebno i dobro iskustvo.
Ukoliko lovac želi da bude uspešan, neophodno je i da dobro poznaje ponašanje divljih svinja i njihove navike.
Ona spada u izuzetno inteligentne, oprezne i lukave životinje koje, zahvaljujući dobro razvijenim čulima njuha i sluha, lako otkrivaju opasnost što je njihova prednost u odnosu na lovca.
Visoke čeke
Jedan od načina da se odstreli divlja svinja je lov čekanjem, koji je veoma uzbudljiv. Reč je o lovu sa visokih čeka koji se naročito praktikuje tokom letnjih meseci. U odnosu na čekanje sa zemlje, daje određene prednosti lovcima - pre svega, omogućuje dobru preglednost terena.
Divljim svinjama daleko je teže da osete lovca. Uz to, ovaj način lova je bezbedniji i po same lovce, jer su poznati brojni slučajevi težih ranjavanja i pogibija lovaca prilikom čekanja divljih svinja na zemlji. Da bi se izbegli nesrećni slučajevi, važno je sprovođenje neophodnih mera bezbednosti i pravila ponašanja svih učesnika lova. Lovac ne sme da puca dok nije siguran u šta gađa, i ne sme da ugrozi nečiju bezbednost.
Za uspešan lov divljih svinja čekanjem neophodan je niz određenih preduslova. Pre početka lova, lovci moraju da obiđu teren i da čitanjem tragova utvrde mesta koja ova vrsta divljači najčešće posećuje.
Tu treba i da postave mesta za doček. Visoke ili prenosive čeke treba da budu postavljene na najboljim mestima, odnosno onim koja divlje svinje posećuju radi ishrane, zatim u blizini kaljužišta i glavnih staza divljači.
Pravo vreme
Divlje svinje izlaze u sumrak i svitanje, a veoma uspešno mogu da se love i u noćima sa jakom mesečinom, jer su tada tokom cele noći aktivne. Zato su svetle noći, pri punoj mesečini i bez vetra, najpogodnije za lov čekanjem.
Lovci najveće šanse za odstrel imaju u večernjim satima, kad je aktivnost divljih svinja izraženija, odnosno kad kreću u potragu za hranom. Lov može da bude izuzetno uspešan i u ranim jurarnjim satima, kad se crna divljač vraća u šumske i ritske komplekse, gde se tokom dana odmara.
Lovac koji lovi ovim načinom lova, mora da bude potpuno miran i tih na čeki, jer i najmanja greška, neznanje ili nepažnja mogu da ga odaju i tako upropaste lov. I dolazak na čeku mora da bude pravovremen i tih, uz vođenje računa da se ne preseku staze kojima se očekuje dolazak divljači. Poželjno je i da se dođe uz vetar.
Od velikog je značaja i da čeka bude udobna, da se ne klima i ne škripi. U blizini čeke lovac ne treba ni da obavlja fiziološke potrebe. Podrazumeva se da pre polaska u takav lov ne upotrebljava parfeme i da u okolini čeke ne baca opuške cigareta.
Mere opreza
Pošto divlja svinja izuzetno vodi računa o sopstvenoj bezbednosti, lovcu nije lako da je nadmudri. To se prvenstveno odnosi na zrele veprove, tzv. samce, koji žive usamljeno, i u najgušćim i najnepristupačnijim delovima lovišta.
Njihova životna aktivnost odvija se pod okriljem noći, a staze kojima prolaze uvek vode kroz najveće gustiše. Mesta prelaza uglavnom su kratka, a veprovi, pre nego što izađu na njih, uvek zastanu na ivici gustiša gde, koristeći čula sluha i njuha, proveravaju da li je prelazak bezbedan.
Ukoliko se nalaze u blizini krda, uglavnom izlaze poslednji, tako da ih je veoma teško odstreliti. Imajući u vidu činjenicu, da se divljač pojavi i posle nekoliko sati upornog čekanja, od lovca se očekuje velika doza strpljenja i upornosti.
Iskusniji lovci znaju da precizni pogoci u predelu glave, vrata i kičme momentalno obaraju divljač na mestu nastrela, koja "pada u vatri". Međutim, često se dešava da divljač bude samo ranjena, tako da je neophodno da se krene u potragu za njom.
Pre toga neophodno je da lovac, odmah posle pucnja, prati i pokuša da odredi pravac u kom se divljač uputila. Neophodno je i da obeleži mesto nastrela i pokuša da pronađe tragove krvi, dlake ili tkiva ranjene svinje. Pri tom, treba imati u vidu da ranjena divlja svinja (naročito vepar), može da bude veoma agresivna i da predstavlja veliku opasnost po lovca.
Upravo zato, od velikog je značaja da lovac u potragu nikada ne ide sam, bez iskusnih kolega i lovačkih pasa obučenih za rad na krvnom tragu. Činjenica je da bez dobro obučenog lovačkog psa-krvoslednika potraga može da bude naporna, neizvesna i često bez rezultata, jer je teško pronaći renjenu ili već uginulu divljač. Treba imati na umu da svaka ranjena i nepronađena krupna divljač predstavlja veliku štetu i gubitak, ne samo za lovište, nego i za lovca.
Zato je i poželjno da korisnik lovišta ima dobro obučene i iskusne lovačke pse-krvoslednike. A što se potrage tiče, ona treba da bude lagana i oprezna. Čim se pronađe ranjena divljač, u pogodnom trenutku neophodno je uputiti hitac samilosti, i to sa bezbedne distance.
Pretplati se na:
Postovi (Atom)